Umetnička grupa BAZA: Od ushićenja do utrnuća

Obuzima me gotovo neizmerno ushićenje pri pomisli da je naš, novosadski gradonačelnik vrsni poznavalac savremene umetnosti i umetničke produkcije! Kako gordo on daje ocene o vrednosti umetničkih dela, visprene procene kvaliteta umetničkog angažmana i nadasve produhovljenu procenu nečije uspešnosti i prepoznatljivosti na kulturnoj i umetničkoj mapi Evrope i sveta!

Velika je radost za umetnike/ce i kulturne poslenike/ce da na čelu svog grada vide osobu toliko unetu u problematiku savremene umetničke i kulturne produkcije, osobu koja shvata koliko je ponižavajuće za umetnika/cu kada mu/joj jedna od najstarijih gradskih kulturnih institucija, usled nemoguće jadnog budžeta koji su gradski oci odredili, ponudi neverovatnu sumu od celih 3.000,00 (da ne bude zabune, i slovima napisano: tri hiljade)dinara kao autorski honorar za autorsku izložbu! Verujem da gradonačelnik sigurno zna koliko vremena, znanja, truda i konačno novca treba da se izvede jedno umetničko delo, te će nama i našim kolegama izaći u susret dajući nam posebne povlastice pri nabavci ulaznica za Exit po nekim nižim cenama, jer od honorara koji umetnicima obezbeđuje ovaj grad to zasigurno ne može da se uradi. Doduše, možda bi se zaslužnim umetnicima i kulturnim radnicima uz takve honorare mogli deliti i kompleti ulaznica za Exit, pa ukoliko im nisu neophodni, mogu da sačekaju početak festivala i pokušaju da ih preprodaju po najvišoj ceni i na taj način obezbede sredstva za sledeći umetnički projekat. Kad već nema tapkaroša ispred gradskih bioskopa usled nepostojanja istih, “Umetničko Tapkanje” bi se moglo organizovati i ustanoviti kao buduća tradicionalna manifestacija koja bi bila uvod u početak spektakla zvanog Exit. Pod pokroviteljstvom grada, razume se. Grad bi tako mogao uložiti nekoliko kompleta ulaznica i gradski prostor i vazduh ispred trenutno/u/radu/do/ko/zna/kada buduće gradske galerije savremene umetnosti. Tako bi bili i vuk sit i umetnici/ce na broju. Za buduću himnu budućeg umetničkog projekta predlažem pesmu našeg sugrađanina, muzičara Muhe Blackstazy-ja Exit. U ostalom, sam festival je upravo taj spot i producirao još onaj 06, ako se ne varam. Da citiram samo nekoliko stihova:

uzalud pokushavam, od meseca marta,
da skupim za exit jer je skupa karta,
ostalo da ne pevam, znate celu prichu,
kao crnac radim, zaradjujem sicu.
a karte na exitu su kao uvek skupe,
naokolo svuda su zatvorili rupe,
zidine visoke utvrdjenje brane,
nema shanse brate da udjesh sa strane.
……
unutra su samo ljudi vishe klase,
dok troduplo napolju ima vishe mase,
srca im u ritmu svake pesme tuku,
al nikako na exit da se provuku.
pustite unutra ove divne ljude,
za uzvrat vam ludu atmosferu nude,
da malo iz bliza ugledaju scenu,
ljubav se ne kupuje exit ima cenu.

Sreća da Evropa i svet imaju nešto drugačije mišljenje po pitanju kvaliteta novosadske umetničke produkcije, tako da se brojnim novosadskim umetnicima, kulturnim poslenicima i aktivistima na polju kulture i umetnosti redovno otvaraju vrata mnogih međunarodnih festivala, konferencija, radionica i studijskih boravaka, u tu svrhu im se gotovo po pravilu podmiruju ne samo troškovi boravka na istim, nego i svi putni troškovi, a bude, priča se u krugovima upućenih, i dnevnica i honorara čak iako nisu deo kreativnog tima Exit-a. I to bez ozbiljne valuacije umetničkih dostignuća našeg gradonačelnika, zaista začuđujuće…

Ta začuđenost me podsetila na vreme kada se u krugovima ljudi koji su na izborima glasali za tzv demokratsku opciju, komentarisalo kako na sopstvenoj ruci, noć uoči glasanja, treba poduže odsedeti eda bi dobro utrnula. Utrnuće je trebalo izazvati zato da se ne bi ništa osetilo dok se zaokružuju imena onih koji su nužni u borbi protiv još gorih, a sve zbog nepoverenja da će data obećanja o napretku i prosperitetu zaista biti ispunjena. A glasalo se, kao što znamo, PROTIV… Mada deluje da se ta činjenica stalno nekako zaboravlja. Izgleda mi da su drugi bili bolje upućeni u političku realnost od nas, naivnih umetnika/ca koji smo se uputstvima za samoutrnuće ruke iskreno čudili. No, kako kažu, ko radi taj i greši. Kažu i da se na sopstvenim greškama najbolje uči. U tom smislu sigurno znamo da sedenje na ruci do utrnuća na sledećim izborima neće biti potrebno… Glasaće se zdravim udovima i glasaće se ZA one koji će savesno raditi posao za koji su od strane poreskih obveznika plaćeni i prema kojima će, u skladu sa tom činjenicom, iskazati dužno poštovanje prema njima, pokušavajući da zadovolje najveći broj raznovrsnih kulturnih potreba svojih sugrađana, umesto da ih kao ovce sabija u tor jednoumlja. Jer jednoumlje je vrlo opasna rabota i nikome dobra nije donelo, što su devedesete na ovim prostorima pokazale jasno i nedvosmisleno. I na kraju, molila bih nadležne da ne brane poziciju zemlje isključivo prepoznatljivim muzičkim festivalima-nekako se čini da bi svrsishodnije bilo da se donesu svi obećani zakoni, da se istrebe korupcija i nepotizam, da se ukinu monopoli od privrede do kulture i da se konačno stvori zdrava platforma za zdravu i plodnu umetničku i kulturnu produkciju u svim oblastima umetničkog i kulturnog stvaralaštva.

Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne "Art klinike", a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga*, ustvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić.
...
Lakše je braniti pozicije zemlje i medjunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Egzit*, kazao je gradonačelnik i povukao paralelu sa donacijom Beograda uspešnoj porodici Đokovic.
(* izjave gradonačelnika Igora Pavličića za Radio 021)

Novi Sad, 2. Jul 2009.