VERUJEMO U UTOPIJU DA UMETNOST LEČI I MENJA SVET, Razgovor sa članovima Art Klinike

Branka Ćurčić — Mon, 14 Sep 2009 13:14:55 +0000

Povod za razgovor s članovima Art klinike iz Novog Sada su nedavno pokrenute debate na novosadskoj nezavisnoj kulturnoj sceni, o značaju, ulozi i formaciji kulturnih politika u gradu, pokrajini i republici. „Lavinu“ reakcija pokrenula je neprimerena izjava gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, koji je, uzimajući Art kliniku kao primer, okarakterisao celokupnu lokalnu kulturnu scenu kao beznačajnu za formiranje budućeg kulturnog identiteta grada.

Šta mislite da je bila namera ovakvog gesta gradonačelnika i šta stoji iza nje – nepromišljenost ili neznanje ili ipak vizija demokratske vlasti o budućem kulturnom životu grada? Prezrivi ton gradonačelnikove izjave ne samo da je lokalnu nezavisnu kulturnu i umetničku scenu i produkciju omalovažio i izjednačio (u njegovom mraku sve krave su crne) nego ju je direktno proglasio štetnom. Neko ko muti bistru vodu napretka. Neko "ko zauzima dragocena mesta" u gradu, a tu bi lepo mogli da niknu kafići, klubovi, koji dobro zarađuju i ne postavljaju pitanja. Verujemo da je gradonačelnikova izjava svakako proizvod neznanja, ali i nespremnosti da se sazna. Dakako, ne mora svaki gradonačelnik da poznaje modernu umetnost ali nije uobičajeno da se čovek diči sopstvenim neznanjem i neobaveštenošću. Ali, osim neznanja, ima tu i nečeg mnogo goreg. A to je ta famozna "vizija o budućem kulturnom životu grada". Zapravo, ta vizija i ne postoji. Ili, barem, u njoj nema kulture. O tome mnogo govori deo njegove izjave da "Grad nema ništa od toga". O kakvom ništa je tu reč: ništa opipljivo, u smislu materijalne dobiti, dobiti za koga? Teško da se jedan umetnički projekat može time vrednovati. Verujemo da je gradonačelnikova izjava u tom smislu bila i nepromišljena, jer on je javno izrekao ono što svi znamo ali o tome se malo govori, a to je šta gradsku vlast, osim moći, najviše zanima: novac i samo novac. I verujemo da se zbog toga više puta ugrizao za jezik. U tom kontekstu mora se reći i nešto o Egzitu, iako taj festival prati izvesna nedodirljivost. Niko razuman ne spori da je on postao brand koji Novi Sad, pored drugih stvari, čini prepoznatljivim u svetu. Ali ono što je sporno jeste stavljanje ovog festivala u isti rang s kulturnim i umetničkim institucijama u gradu i njihovom produkcijom, kao i Egzitova pretenzija da sve njih, na neki način, proguta. Ali, bez obzira na uspešnost, ne može Egzit da bude baš sve. I kultura, i umetnost, i zabava, i mejnstrim, i alternativa.

To ne može niko, pa ni Egzit. Naravno da gore navedeno izjednačavanje, pre svega, ima za cilj prelivanje velikog dela gradskog budžeta za kulturu u kase Egzita, od čega grad, navodno, ima velike koristi. Mi pitamo ko u gradu. Osim toga, ako je Egzit tako finansijski uspešan i tako zainteresovan za kulturu i kulturni identitet grada, zašto malo finansijski ne osokoli i svoje gradski manje pomagane i uvažene sestre? Drugo, ne manje važno pitanje je koji identitet grada Egzit promoviše: grad lake zabave, jeftinog piva, neobuzdanog provoda etc. etc. Konačno, ne treba zaboraviti da taj festival traje samo četiri dana. Mogu li četiri dana lake zabave nadomestiti ceo godišnje kulturni život grada? Bez obzira na sve, Art klinika je ove godine konkurisala kod Egzita. Ponudili smo projekat «Najduži crtež na svetu», koji je usvojen i realizovan u Egzit kampu, a Egzit tim ponudio je Art klinici realizaciju projekta “Pomen Majklu Džeksonu”, kao oficijelni off program festivala, koji je sproveden u prostoru Art klinike, MJ club. I pored toga što smo, po ugovoru, ostvarili sve planirano, o trošku Art klinike, još uvek čekamo refundiranje troškova. Kako biste okarakterisali dosadašnju komunikaciju Art klinike s odgovornim gradskim organima za kulturu, stepen prepoznavanja i uvažavanja vaše produkcije? Na kakve probleme ste nailazili u toj komunikaciji? O prepoznavanju i uvažavanju rada i produkcije Art klinike od strane gradskih vlasti moglo bi biti govora samo u ironijskom smislu. Prepoznaju je samo u onoj meri u kojoj im smeta. To se, naravno, vidi i u minimalnoj finansijskoj podršci kojom je grad spreman da podrži rad Art klinike. Ali, na poslednjoj tribini održanoj u Crnoj kući, gospodin Andrej Bursać, gradski sekretar za kulturu, izjavio je da je u prvoj godini svog mandata obišao već dve nezavisne umetničke i kulturne asocijacije. Ovom progresijom Art klinika očekuje da će, već nakon 5 godina, sigurno biti obiđena, da će se gradski sekretar upoznati s njenim radom, teškoćama etc. etc. Koje biste aktivnosti Art klinike izdvojili kao najznačajnije za grad i kulturnu i umetničku scenu u gradu, u poslednjih godinu dana? Aktivnosti Art klinike, koja je nastala kao utopistički projekat grupe LED ART (osnovana krajem 2002. u Novom Sadu kao ogovor na bolesno društvo u kom živimo, s uverenjem da umetnost može da leči i menja svet), trenutno su sputane, usporene i nepodnošljivo otežane. Art klinika radi kao multimedijalni centar. Organizuje – samostalne izložbe u ŠOK GALERIJI (odeljenje intenzivne nege Art klinike, najmanja galerija na Balkanu, površine 2m2) – projekat PERSPEKTIVE („Žiri laika“ glasanjem bira najbolje mlade stvaraoce, diplomce Akademije umetnosti u Novom Sadu) – „Večernji akt“ – javni časovi crtanja – filmske programe i projekcije video radova – predavanja, tribine, promocije knjiga… – pozorišne predstave i performanse – radionice – ima “dežurnu apoteku”, prodajno mesto za knjige i umetničke proizvode. Putem stalno otvorenih konkursa za izlaganje u Šok galeriji i za kreiranje ličnih zastava, Art klinika insistira na dijalogu i prihvata dobronamerne sugestije. Promovisanjem umetnika sa svežim i provokativnim pristupima u realizovanju i prezentovanju umetničkog dela, Art klinika pokušava da ohrabri, pre svega, mlade stvaraoce da nađu vlastiti put kroz svet umetnosti i svet u kojem živimo...

Saradnjom s pojedincima i srodnim organizacijama, Art klinika učestvuje u stvaranju mreže, a cilj je menjanje nedelotvorne i autistične kulturne politike na lokalnom nivou. Tokom prošle godine, osim redovnih aktivnosti, održana je izložba “Dopunski časovi crtanja”, koja je okupila desetak mladih umetnika i tematizovala koncept autorstva. Akcijom "Iz pepela muzej", na izložbi virtuelnog Muzeja savremene umetnosti "Prostor za novi dijalog", kada je oko 70 autora, sa 120 radova, pristalo da ih spali, već tada, ukazano je na nepostojanje ne koherentne, već bilo kakve kulturne politike. Konačno, svojom poslednjom akcijom, proglašenjem bankrota i simboličkim “odlaskom u belo”, ovaj stav još jače je zaoštren. Ovakvi radikalni potezi nisu izazvali posebnu pažnju gradske vlasti ali, nažalost, ni drugih kulturnih i umetničkih asocijacija u gradu, koje su celu akciju popratili ćutanjem. Koliko je u radu Art klinike vidljivo nasleđe umetničke inicijative Led arta, čije su intervencije kroz 1990-te oštro kritikovale tadašnje društvene i političke prilike u Srbiji? Kako današnji rad Art klinike pozicionirate naspram donekle izmenjene društvene, političke situacije i naspram prilika u kulturi? Art klinika je poslednji projekat LED ARTA i već u formulisanju svoje misije "da umetnošću hoće da leči i menja svet", i svesnim opredeljenjem za taj utopistički projekat, ona nastavlja da neguje strategiju, estetiku i etiku pobune i nepristajanje na mirne vode savršeno uklopljene građanske egzistencije. Društvena i politička situacija svakako je izmenjena ali, rekli bismo, nedovoljno radikalno. Ako su neke stare bolesti izlečene, svakako su se pojavile mnoge nove, ne manje fatalne. Stoga za "oštro oko" društvene i političke kritike uvek ima razloga i mesta. Da li biste mogli da objasnite zašto su vaše aktivnosti, kao aktivnosti jedne nezavisne i samoorganizovane inicijative, važne - van uobičajenih parametara kojima se danas „ocenjuje“ kultura, zasnovanih na brzim rezultatima, visokim zaradama i masovnoj publici? Odnosno, zašto je nezvisna kulturna scena važna i kako je treba razumeti? Redovna aktivnost Art klinike otvorena je za sve, programi su besplatni i nude mladim ljudima niz sadržaja i angažmane koje ne mogu da nađu na drugim mestima. Osim uobičajenih gradskih institucija kulture koje su na redovnom gradskom finansiranju i svojim radom održavaju jedan istorijski i tradicionalni kontinuitet i podložne su inerciji svake vrste, svakako je neophodno postojanje i aletrnativnih umetničkih i kulturnih žarišta otvorenih za mlade ljude i njihove nove i sveže ideje koje su u dosluhu sa zbivanjima na svetskoj umetničkoj sceni. Jedna odgovorna vlast svakako bi mogla da iskoristi kapacitet i otvorenost ovakvih mesta i da u njihovoj kritičkoj vizuri nađe korektiv i za samu sebe i svoje usavršavanje. Ali, to je suviše idealistički koncept. Znamo da vlast ima najveći apetit za samoodržanjem i samobogaćenjem. Iz kojih ste razloga nedavno proglasili bankrot Art klinike? Potaknuta ignorisanjem gradske vlasti i nespremnošću gradskog sekretara za kulturu, gospodina Bursaća, na bilo kakav dijalog i, u isti mah, doslovno svedena na „prosjački štap“, Art klinika je morala da postupi radikalno. Da pristupi samoukidanju ako drugačije nije moguće. To, da smo se ofarbali u belo, govori, doduše, o tome da još nismo odustali, jer belo je boja preobražaja i Art klinika, sada, u periodu tranzicije, radi na tome. Potpuno ukidanje značilo bi predaju, a za to još nismo spremni.

Nažalost, nijedna druga nezavisna institucija nije nas javno podržala, krečenju u belo i najavljenoj "proslavi" preobražaja niko se nije pridružio. Bilo je potrebno da gradonačelnik, verovatno "omaškom", izrekne pravo stanje stvari pa da i drugima postane jasno kakvim nas beznačajnim kamičkom u cipeli gradska vlast smatra.
Više puta, godinama unazad, imali ste problema s plaćanjem prostora gde se odvijaju programi Art klinike. Kako je do problema došlo i kako ste ih rešavali? I kako vidite mehanizam dodele prostora na korišćenje nezavisnim institucijama kulture, kroz mehanizam JP „Poslovni prostor“? Dijalog sa JP “Poslovni proctor” i borba za opstanak Art klinike u podrumu u Grčkoškoskoj 5, već je postala njena redovna aktivnost. Kao da svaka nova vlast svoj reformski potencijal najpre iskušava (a potom i iscrpljuje) upravo na slučaju Art klinike. Svake godine troši se jako mnogo vremena i energije upravo na ovu "redovnu aktivnost" i možda je i to trošenje potencijala deo gradske strategije prema Klinici. Potom se, ionako mala količina dodeljenih budžetskih sredstava, ponovo vraća gradu, umesto da se potroši na programe. Evo male računice: grad je Art klinici dodelio 500.000 dinara, pretpostavljamo za godinu dana. Ako zanemarimo neplaćene kirije koje su još predmet pogađanja i uzmemo u obzir samo redovne mesečne troškove (struja, voda, telefon...) koji iznose oko 30.000 dinara, izlazi da Art klinici, na godišnjem nivou, preostaje 240.000 dinara, odnosno 20.000 mesečno ili 666 dinara dnevno. Možda je pouzdanije uzdati se u magične moći ove cifre nego u interes grada da finansira mesta poput Art klinike. Da li je uopšte potrebno reći kakav bi bio rad Art klinike da ima siguran i besplatan prostor te da je finansiranje program ozbiljnije podržano? Šta bi bilo Vaše viđenje kulturne politike u gradu? Kulturna politika grada vrlo je ozbiljno i složeno pitanje i ne može ukratko biti apsolvirano. U svakom slučaju, njeno formulisanje zahteva konsultovanje postojećih institucija kulture u gradu, kompletne nezavisne kulturne i umetničke scene, istaknutih umetnika i kulturnih radnika kao i iskustva drugih evropskih gradova. Dakako, to podrazumeva i javnu finansijsku transparentnost raspodele budžetskih sredstava namenjenih kulturi i utvrđivanje kriterijuma koji nisu ni partijski, ni kumovski, ni rođački, ni zemljački. Sledeći korak je odgovornost u smislu vrednovanja onoga što se uradilo (svakako je moguće kvantifikovati i nematerijalnu dobit), a ne olako i nepotvrđeno baratanje milionskim ciframa. To je samo okvir koji treba ispuniti sadržajem. Ali ono što je već sad moguće reći jeste da je urgentna i neophodna promena osnovne, verovatno lukrativno vođene, strategije gradske "kulturne politike". Dakle, manje populizma, pa bio on folklorni ili urbani, manje zabave i manje pirotehnike, a više kulture i umetnosti.
Razgovor vodila: Branka Ćurčić

Razgovor sa Svenkom Savić, "Ženske studije i istraživanja": Problemi patrijarhalne kulture i kulturnih monopola u Novom Sadu

Branka Ćurčić — Sun, 19 Jul 2009 09:14:13 +0000

Povod za razgovor o kulturnoj politici u Novom Sadu sa redovnom profesorkom Univerziteta u Novom Sadu, Svenkom Savić, je činjenica da su "Ženske studije i istraživanja" uspešno doprinosile razvoju kulture i rodne svesti u gradu, ali, gradska podrška je izostala kad je trebalo da im pomogne oko prostora za rad. Ne samo grad, nego i mehanizmi za rodnu ravnopravnost koji postoje u gradu i Pokrajini.

Intervjui

VERUJEMO U UTOPIJU DA UMETNOST LEČI I MENJA SVET, Razgovor sa članovima Art Klinike

Razgovor sa Svenkom Savić, "Ženske studije i istraživanja": Problemi patrijarhalne kulture i kulturnih monopola u Novom Sadu