Branka Ćurčić's blog

Povod za razgovor s članovima Art klinike iz Novog Sada su nedavno pokrenute debate na novosadskoj nezavisnoj kulturnoj sceni, o značaju, ulozi i formaciji kulturnih politika u gradu, pokrajini i republici. „Lavinu“ reakcija pokrenula je neprimerena izjava gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, koji je, uzimajući Art kliniku kao primer, okarakterisao celokupnu lokalnu kulturnu scenu kao beznačajnu za formiranje budućeg kulturnog identiteta grada.

Šta mislite da je bila namera ovakvog gesta gradonačelnika i šta stoji iza nje – nepromišljenost ili neznanje ili ipak vizija demokratske vlasti o budućem kulturnom životu grada? Prezrivi ton gradonačelnikove izjave ne samo da je lokalnu nezavisnu kulturnu i umetničku scenu i produkciju omalovažio i izjednačio (u njegovom mraku sve krave su crne) nego ju je direktno proglasio štetnom. Neko ko muti bistru vodu napretka. Neko "ko zauzima dragocena mesta" u gradu, a tu bi lepo mogli da niknu kafići, klubovi, koji dobro zarađuju i ne postavljaju pitanja. Verujemo da je gradonačelnikova izjava svakako proizvod neznanja, ali i nespremnosti da se sazna. Dakako, ne mora svaki gradonačelnik da poznaje modernu umetnost ali nije uobičajeno da se čovek diči sopstvenim neznanjem i neobaveštenošću. Ali, osim neznanja, ima tu i nečeg mnogo goreg. A to je ta famozna "vizija o budućem kulturnom životu grada". Zapravo, ta vizija i ne postoji. Ili, barem, u njoj nema kulture. O tome mnogo govori deo njegove izjave da "Grad nema ništa od toga". O kakvom ništa je tu reč: ništa opipljivo, u smislu materijalne dobiti, dobiti za koga? Teško da se jedan umetnički projekat može time vrednovati. Verujemo da je gradonačelnikova izjava u tom smislu bila i nepromišljena, jer on je javno izrekao ono što svi znamo ali o tome se malo govori, a to je šta gradsku vlast, osim moći, najviše zanima: novac i samo novac. I verujemo da se zbog toga više puta ugrizao za jezik.  U tom kontekstu mora se reći i nešto o Egzitu, iako taj festival prati izvesna nedodirljivost. Niko razuman ne spori da je on postao brand koji Novi Sad, pored drugih stvari, čini prepoznatljivim u svetu. Ali ono što je sporno jeste stavljanje ovog festivala u isti rang s kulturnim i umetničkim institucijama u gradu i njihovom produkcijom, kao i Egzitova pretenzija da sve njih, na neki način, proguta. Ali, bez obzira na uspešnost, ne može Egzit da bude baš sve. I kultura, i umetnost, i zabava, i mejnstrim, i alternativa.

Povod za razgovor o kulturnoj politici u Novom Sadu sa redovnom profesorkom Univerziteta u Novom Sadu, Svenkom Savić, je činjenica da su "Ženske studije i istraživanja" uspešno doprinosile razvoju kulture i rodne svesti u gradu, ali, gradska podrška je izostala kad je trebalo da im pomogne oko prostora za rad. Ne samo grad, nego i mehanizmi za rodnu ravnopravnost koji postoje u gradu i Pokrajini.

Sigurna sam da se građani Novog Sada sećaju "kulturne politike" koju je samo do pre nekoliko godina sprovodila radikalska vlast na čelu sa gradonačelnicom Majom Gojković. Pri kraju njihovog mandata, Novi Sad je bio oblepljen bilbordima pod naslovom "Kulturne industrije u Novom Sadu", koji su sadržali nekoliko sličica sa koncerta italijanskog pop-pevača Erosa Ramazotija u Novom Sadu koji je održan 2006. godine u organizaciji gradske vlasti, sa vrlo skromne izložbe Endija Vorhola, sa festivala vina, zatim sličica jednog obnovljenog dečijeg vrtića i podatak o postavljenih nekoliko kvadratnih metara novog asfalta u gradu - uz komplimente "Vaša Maja Gojković!".