Pismo podrške umetnicima/cama čiji su radovi izloženi na 38. Novosadskom salonu

Pismo podrške umetnicima/cama čiji su radovi izloženi na 38. Novosadskom salonu
 
Umetničke i kulturne asocijacije, samostalni umetnici i radnici u kulturi okupljeni oko zajedničke platforme  Za kulturne politike podržavaju protest  umetnika/ca, učesnika/ca 38. Novosadskog salona koji/e su, potaknuti protestnom akcijom Art klinike izvedenom na otvaranju Salona  (Hor i orkestar za vanredne situacije) odlučili da povuku svoje radove.
Provincijalni i amaterski karakter Salona još jednom je potvrdio nezainteresovanost Gradske uprave za kulturu za zbivanja na novosadskoj kulturnoj i umetničkoj sceni. Ovaj nemar prepoznatljiv je u najmanje tri segmenta ove izložbe:
- u tretmanu umetnika-izlagača koji su prepušteni sebi i prunuđeni da zapravo samofinansiraju svoje učešće na Salonu, od produkcije do transporta, a o honorarima da i ne govorimo. Ako umetnici sve ovo obezbeđuju, pitanje je šta onda obezbeđuje Grad Novi Sad?  Da to nije uobičajena praksa pokazuje primer Okobarskog salona u Beogradu
-  u organizaciji i uređenju izlagačkog prostora. Ovogodišnji Novosadski salon je plastično pokazao i dokazao ne samo nedostatak izlagačkih prostora u Gradu nego i zapuštenost postojećih. Nespremnosti gradskih vlasti da se ovim pitanjem ozbiljno pozabave dramatično su oslikale i oskudne tehničke mogućnosti u izvedbi izložbe
- u valorizovanju samog “događaja”. To što niko od gradskih zvaničnika nije našao za shodno da otvaranju Salona prisustvuje a kamoli da ga otvori nedvosmislen je pokazatelj omalovažavanja sa  kojim se gradska vlast odnosi prema savremenim umetničkim praksama,  kao i profila kulturne politike za koji se zalaže. Ovakvo ponašanje eklatantan je primer zanemarivanje sopstvenih obaveza i  nedostatka osećaja odgovornosti
Imajući sve to u vidu, pitamo se kako je moguće  da jedna od selektorki Salona, Maja Erdeljanin, i pored jasne kritike gradske kulturne politike i izlagačkih uslova u pismu koje je Art klinika uputila gradskim vlastima, a potpisalo ga najmanje 50 umetnika, učesnika Salona, izjavi da je sve u redu, da je podrška od Grada odlična, a da su potpisi i protesti umetnika tendenciozno upereni protiv Salona!?
Ključno je pitanje je da li je Salon uopšte potreban i kakav Salon je potreban? Sudeći po zainteresovanosti gradskih čelnika za kulturu na čelu sa Andrejem Bursaćem Gradu nisu potrebni ni Salon ni druge manifestacije i organizacije u kulturi koje se zaista, usled nebrige, polako jedna za drugom gase,.Ali onda je sledeće pitanje koje se neminovno nameće da li uopšte postoji  potreba za Gradskom upravom za kulturu, i konačno za Andrejom Bursaćem kad je i sa njima, ili upravo sa njima na čelu celokupno kulturna i umetnička scena prepuštena stihiji i voluntarizmu? Jednoipogodišnja praksa nerada i nemešanja u svoj posao sada ubire svoje “gorke” plodove.