Saopštenje za medije - To što ih ignorišemo ne znači da će činjenice nestati

Umetnici, umetnička udruženja, radnici u kulturi, nezavisni istrazivači i predstavnici trećeg sektora Novog Sada okupili su se i formirali Radnu grupu i istovremeno pokrenuli web platformu 'Za kulturne politike - politika kulture'. Radna grupa je  uočila problem neadekvatnog tretmana umetnika, umetničkih udruzenja i trećeg sektora i stoga insistira na sistemskom rešenju, kao i rešenje u Pokrajini koje bi bilo pravično i demokratsko, a ne formalno birokratsko kao i zahtev da se komercijalne manifestacije zabavnog i turistčkog sadržaja izuzmu od finansiranja iz budžeta za kulturu i ta sredstva preusmere upravo na treći sektor koji je sistematski ugrožen.

Nedavni javni istupi  čelnih ljudi Grada o problemima u regulisanju kulture u Gradu, predstavljaju nipodaštavanje i diskvalifikaciju javnog rada lokalne kulture i umetnika.

Da podsetimo, Gradonačelnik se oglasio sa jasnim stavom: “Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne "Art klinike", a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga”. Takođe nešto kasnije javna izjava zamenika Gradonačelnika, Vladimira Kopicla, ukazuje na  izbegavanje fokusa sa težišta problema: ”Meni je u neku ruku drago zbog svih priča koje ovih dana slušam oko Egzita, one „pro and kontra“ i slično, jer one aktuelizuju sva ova pitanja u vezi sa kulturom u Novom Sadu”.
Ovakvim javnim govorom, izbegavanje i/ili nerazumevanje problema, maskira se obavljanje svojih osnovnih dužnosti Javne uprave grada Novog Sada, kao što su transparentnost rada, dostupnost informacija javnosti, jasni kriterijumi u sektoru kulture.

Istovremeno ovakvim nastupima Gradonačelnika, njegovog zamenika, kao i člana Gradskog veća zaduženog za kulturu prouzrokovano je ujedinjenje grupe umetnka, udruženja i predstavnika trećeg sektora kao čvrst otpor nezavisne scene. Sazrela je profesionalna i politička svest namerno marginalizovanih umetnika. Hoćemo jasan i transparentan rad, želimo jasnu strategiju kulturne politike ove “demokratske” gradske vlade sa precizno utvrđenim budžetom i preraspodelom u kojoj moraju biti uključeni predstavnici trećeg sektora i nezavisne kulturne scene.

Radna grupa 'Za kulturne politike – politika kulture' ističe da u Gradu postoji potencijal predvođen
umetnicima, umetničkim udruženjima, radnicima u kulturi, nezavisnim istrazivačima i predstavnicima trećeg sektora koji može da doprinese izgradnji i deregulaciji sektora kulture. Postoji čitav niz modela i rešenja koja se sprovode u zemljama u okruženju sa sličnim problemima i mi možemo da se oslonimo između ostalog i na njih.

Konačno, poruka čelnicima Grada koji zastupaju politiku evropskih integracija želimo da istaknemo da u okviru paketa zakona Evropske unije u okviru Amsterdamskog dogovora iz 1997. u članu 151. u drugom stavu se između ostalog ističe: “...podsticaj nekomercijalne kulturne razmene, umetnička i literarna kreacija, uključujući i audiovizuelni sektor.”

Radna grupa
“Za kulturne politike – politika kulture”
umetnici/ce, umetnička udruženja, radnici/ce u kulturi i neprofitni sektor
 

Comments

Exit - Arena

Bez uvrede: Psi laju karavani prolaze.
To što ste vi apsolutno u pravu neće promeniti odnost raznih nivoa vlasti prema Exitu.
Baš me zanima kakva će biti reakcija kada Grad NS objavi iduće nedelje da je bioskopu Roda iz Beograda dodeljen bioskop Arena.
Pa šta, bio bi adekvatan komentar, da se univerzalni festivalski direktor Ivan Lalić već danima ne hvali po gradu da iza toga stoji Exit i da je sve unapred sređeno na najvišem nivou.
Prevideli ste da je BB (Bojan Bošković) na štandu Exita sačekao Tadića kad je pre mesec dana obilazio NS.
To ima svoju cenu.
Kao što još niko nije postavio pitanje koliko će poreske obveznike Srbije koštati nastup Panonskog mornara na konvenciji DS u toku predizborne kampanje. Priča se o skoro 200.000.000 dinara koje su država, što direktno što kroz javna preduzeća, dala za snimanja filma porodične manufakture Balašević.