U produkciji Gradske uprave za kulturu OBNOVLJENA "PALANAČKA OPERETA" povodom rezultata Konkursa za podršku projektima u kulturi

Pod dirigentskom palicom Andreja Bursaća, raštimovani orkestar izmanipulisanih članova Komisije, među kojima je bilo i nekoliko vrhunskih majstora svoga zanata, izveo je, u našoj sredini, već tradicionalnu i veoma popularnu Palanačku operetu. Partiture koje je ovaj vrsni dirigent podelio članovima orkestra i precizna uputstva koja im je davao svojom dirigentskom palicom, nisu ostavljale nimalo prostora za nepoželjena samovoljna tumačenja i ispoljavnja od strane članova orkestra. To je doprinelo da Palanačka opereta bude izvedena u svom punom sjaju, što je izazvalo nepodeljeno oduševljenje mnogobrojne publike, kojoj je ovo izvođenje i bilo namenjeno.

Šalu na stranu, nemušta, neprincipijelna, nekompetentna, pa čak i pravno sumnjiva kulturna politika gradske vlade se nastavlja kao da se ništa nije dogodilo, odnosno kao da je na delu kontinuitet desničarske radikalsko/dss-ovske vlasti. To se, nažalost, ispostavlja i kao jedini kontinuitet koji je u ovoj sredini na delu: kontinuitet odsustva bilo kakvog koncepta kulturne politike, odsustva bilo kakvih vrednosnih kriterijuma. Sa jedne strane, nastavlja se dodela ogromnih suma projektima komercijalnog sadržaja (Festivali EXIT i Cinema City), koji po definiciji, ne bi smeli ni biti predmet razmatranja Komisije koja treba da odlučuje o podršci projektima koji svojim kvalitetom obogaćuju kulturni život Grada, jer oni bi, kao komercijalne manifestacije, morale da se sameravaju isključivo sa potrebama tržišta. Sa druge strane, Gradska uprava za kulturu - produkciju CD ploča umetničke muzike proglašava komercijalnom delatnošću i o podršci ovakvim projektima Komisija ni ne raspravlja. Međunarodni festival Aktuelne muzike INTERZONE koji, uprkos često maćehinskom odnosu vlasti prema njemu, već deceniju i po prezenutuje ovdašnjoj publici vrhunska ostvarenja savremene umetničke muzike - po prvi put u svojoj istoriji ostaje bez bilo kakve podrške Gradske uprave za kulturu (u tom smislu je čak i desničarska vlast bila širokogrudija i dalekovidija, jer je podržavala Festival, minimalno, ali toliko da on preživi). Festival koji je preživljavao najgorih, devedesetih godina, tada zahvaljujući, pre svega, podršci Fonda za otvoreno društvo - sada dobija jasan znak da aktuelnoj gradskoj vlasti nije potrebna kultura već njena simulacija u svrhu političke manipulacije. Projekat koji je predložila moja malenkost, podrazumevao je pripremu koncertnog programa sa 13 vrhunskih muzičkih umetnika (koji su 90% iz Novog Sada), među kojima se nalazi naš vrhunski gudački kvartet TAJJ, niz solista operskog i simfonijskog orkestra ili predavača na AU, kao što su Aleksandra Krčmar, Saša Panić, Timea Kalmar, Siniša Mazalica, magistar gitare Vukašin Mišković, profesori Goran Penić i Slobodanka Stević, beogradska etno diva Svetlana Spajić, itd. Kompletan projekat podrazumeva i niz koncerata po Srbiji i svetu, a od Gradske uprave za kulturu se, dakako, očekivala izvesna podrška u realizaciji pripreme ovog projekta i, ako ništa drugo, ono za njegovo izvođenje u Novom Sadu, koje je, dakako, bilo ovim projektom predviđeno. Projekat je u potpunosti odbačen sa obrazloženjem da je njegov cilj izvođenje ne samo u Novom Sadu već i u drugim gradovima Srbije kao i u inostrastvu. Nastupe u inostranstvu bi, po predloženom projektu, kao i prethodnih više stotina nastupa koje je moja malenkost sa svojim saradnicima održala po svetu, trebalo da finansiraju isključivo strani producenti, te za taj deo realizacije projekta nisu uopšte tražena sredstva od domaćih institucija kulture.

Tako se ispostavilo da su projekti potpuno lokalnog dometa i značaja, koji (ne daj bože!) nisu ni pominjali mogućnost plasmana van granica opštine Novi Sad, a kakvim vrvi spisak dobitnika sredstava, imali primat nad jednim projektom koji je trebalo, ne samo da obogati kulturni život Grada jednim svetski relevantnim umetničkim dostignućem (sa tako velikim brojem angažovanih učesnika), već i da ovaj grad i ovu kulturnu sredinu (kao i u pomenutih više stotina slučajeva do sada) uspešno reprezenutuju u svetu. Tako se palanka opet odlučila za palanačko, za ono “što ne muti baru” a političari su postigli svoj cilj da se dodvore većini. Unajmljeni „orkestar“, odnosno članovi Komisije, u kojoj su sedeli i kompetentni i časni ljudi, su tako izmanipulisani i iskorišćeni kao alibi za odsustvo bilo kakvog koncepta kulturne politike aktuelne gradske vlade, sem onog koncepta koji odgovara njihovim trenutnim  političkim i ekonomskim interesima. A o kulturi da i ne govorimo.

Iz svih tih razloga predlažem akutelnom članu Gradskog veća zaduženom za kulturu, gospodinu Andreju Bursaću, kao najodgovornoj osobi za sve navedeno, da se povuče sa ovog položaja i da se od sada bavi samo svojim poslom (a čuo sam da je dosta uspešan u tome) i da dirigovanje palanačkim partiturama prepusti nekom drugom. Prinuđen sam da taj predlog javno izgovorim, s obzirom da na kolegijalan predlog da mesto člana Gradskog veća zaduženog za kulturu ustupi nekom drugom ko će za tu ulogu imati više vremena, snage, kompetencije i vizije, a koji smo pre dva meseca uputili nas 43 profesionalna umetnika i kulturna delatnika iz Novog Sada, nije našao za shodno ni da odreaguje (u stilu tipičnog politikantskog cinizma). Ili su navedene odluke upravo reakcija koju je gospodin član Gradskog veća odabrao?

U Novom Sadu, 04. maja 2010.

Boris Kovač, kompozitor