Želimir Žilnik: "Čekam dijalog pred svedocima", Otvoreno pismo Ivanu Laliću

Dragi naš Laliću, najuspešniji umetniče, menadžeru i trostruki direktoru! Nemojte molim Vas, da dozvolite da Vas opterećuju moje godine, moj jed, zavist i sujeta, kako mi pišete i gubite svoje dragoceno vreme. Pa Vi donosite Novom Sadu, ne znate bas tačno, da l' deset, da l' dvadeset miliona Evra! Sjajno Laliću! Kako da Vam ja, sujetan i star, ne zavidim? Bog me kažnjava jedom koji me nagriza, baš ste to lepo napisali… Međutim pristojno bi bilo od Vas, koji ne uspevate da izbrojite milione koje nam donosite, da prestanete da se prenemažete i frazirate. Da jednostavno počnete da podnosite uredno, u skladu sa pozitivnim zakonima, izveštaje i o tim zaradama kojima se busate u prsa, jer se po zakonu na zarade placa porez, ali, jos važnije, da prestanete da skrivate cifre milionskih dotacija, zahvaćenih iz budžeta i iz javnih preduzeća, što dobijate od Grada i Pokrajine za mnogobrojne firme i poduhvate koje vodite, a koje tako organizujete da se davanjima iz džepova poreskih obeveznika zameće trag. Pa se ne zna da li Vi, odnosno Exit, odnosno Sinema Siti, odnosno Sterijino Pozorje, dobija, uzima ili daje. Ono sto je svakako vidljivo, da poslednjih deset godina u stavci “prihodi Grada i Pokrajine” nismo videli ni jednu cifru dobijenu od firmi koje Vi vodite, ali su u stavkama dotacije iz budžeta, vanredne dotacije, specijalna sredstva, itekako često navođene cifre za vaše poduhvate. Ništa drugo do to, zovem SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Jer pored veštog “čišćeja budžeta” za šta ste specijalista, Vi biste morali da usavršite bar neku metodologiju podnošenja izveštaja i računa, koja se traži baš na svetskim katedrama koje podučavaju o kulturnom menadžmentu i kultunoj industriji. Možda niste pažljivo slušali te lekcije Vašeg profesora Dragana Klaića, a on i ja, na svetskim univerzitetima, često zajedno držimo seminare na tu temu. Jer kada se taj segment biznisa neuredno i nezakonito vodi, kulturni menadžment metastazira u manipulaciju i kriminal. Eklatantan primer, za ovo što kažem je notorna neistina koju navodite u vašem dušebrižničkom pismu meni. Vi kažete: ”Egzit je pre par godina pomogao Vaš poslednji igrani film 'Kenedi se ženi' sa 20.000 evra.” Ja sam premijeru tog filma imao 20.juna 2007. godine u Beogradu. O tome je opširno izvestila štampa. Pozivam Vas, da pred bilo kojim javnim skupom, u zemlji ili inostranstvu, izađemo sa svim finansijskim dokumentima u vezi pripreme, snimanja, montiranja i premijernog pokazivanja tog filma. Ja ću doneti sve, zaključno sa 21. junom, dakle i troškove premijere: ugovore i izvode iz banke koji pokazuju kako, kad i za koji novac je taj film napravljen od strane producenata Terra filma i Jet Company. Vi donesite finansijske dokumente Exita, kojima ćete dokazati da je Exit finansirao nastanak tog filma sa 20.000 evra. Ako pred tim javnim skupom dokažete Exitovo učešće u nastanku filma, ne od dvadeset hiljada, nego od dvadeset evra, vodim ceo skup na večeru, a sebe obavezujem da cu se od tada potpisivati “Žilnik, Lalićev Dužnik”. Ako, međutim dokumenti pokažu da smo film uradili i premijerno pokazali nemajući apsolutno nikakve finasijske veze sa Vama i Exitom, dopustićete da Vam se od tada obraćam kao “Laliću, Lažove”. Hajde da ukrstimo papire! Predlazem javni skup 13.jula, drugog dana, posle završetka Exita, taman kada predate u banku zarađenih dvadeset miliona evra i oslobodite se briga. Uozbiljite se Laliću, niste više junaša. Gledao sam komade koje ste napisali, „Cuba Libre“ i „U plamenu strasti“. Niste bez talenta. Ali bi trebalo više da radite na sebi, da Vam taj talenat ne iščili. Umetniku, piscu i kada je u krizi, ne koristi galama, hvatanje za rukave poznatih imena, političara, licitiranje Šerbedžijom, Igi Popom, Darkom Rundekom...To neka rade fenovi. Mi koji pišemo scenarija i drame, koji pravimo predstave i filmove, treba da slušamo pulsiranje zivota, a ne raštimovane fanfare na provincijskom crvenom tepihu, kako ste, ne bi li obmanuli prostotu, a za krupne buždetske novce – neki mediji su rekli sedamsto hiljada evra, drugi milion i sto, kako ste, dakle, trošeći te novce činodejstvovali u organizovanju Filmskog festivala Srbije 2007 godine. Osvrnite se na to, iskreno. Pogledajte se u ogledalo. Ja Vam zavidim, mislite. A ja bih se, da sam na Vašem mestu, pokrio ušima, kako nas narod kaže. Mnogo ste galame, talambasanja i lupetanja emitovali poslednjih godina. Kad se setim samo one nepojamne gluposti, kada ste izjavili da će novosadski filmski festival presisati Kanski. Bila bi takva izjava simpatično blesava, da sve te vaše promaje ne plaća poreski obveznik. U isto vreme, vaše uspešne firme nikako da izbroje kolko su zaradile, pa da uplate po nesto u budžet... Vidite, te su teme bile u centru debate koju smo vodili pod naslovom „Potemkinov Novi Sad“. Skrenuli smo pažnju Gradonačelniku Pavličiću i drugim političarima, da kulturna politika koju vode, monopolizacija i neodgovornost korisnika budžeta, pre odgovara azijskim despotijama iz bivših vremena, nego evropskim standardima, u ime kojih su dobili izbore. Ne jedim se, ne brinite. Nestrpljivo čekam dijalog pred svedocima, Želimir Žilnik Tekst je objavljen u Dnevniku, 10. jula, 2009. godine: http://www.dnevnik.co.yu/node/3962#comment-3489