Blogs

Obzirom da je u otvorenom pismu gospodina Ivana Lalića upućenog gospodinu Želimiru Žilniku, objavljena netačna informacija o filmu "Peščanik", prinuđeni smo da demantujemo pomenutu informaciju. Kompanije Art & Popcorn i Atalanta, kao srpski koproducenti filma “Peščanik”, u režiji Sabolča Tolnaija, nisu dobile pomoć u realizaciji filma ni od kompanije Egzit, ni od Fonda Filmskog Festivala Srbije, koji je 2007. godine bio organizator Nacionalnog filmskog festivala.

Dragi naš Laliću, najuspešniji umetniče, menadžeru i trostruki direktoru! Nemojte molim Vas, da dozvolite da Vas opterećuju moje godine, moj jed, zavist i sujeta, kako mi pišete i gubite svoje dragoceno vreme. Pa Vi donosite Novom Sadu, ne znate bas tačno, da l' deset, da l' dvadeset miliona Evra! Sjajno Laliću! Kako da Vam ja, sujetan i star, ne zavidim? Bog me kažnjava jedom koji me nagriza, baš ste to lepo napisali… Međutim pristojno bi bilo od Vas, koji ne uspevate da izbrojite milione koje nam donosite, da prestanete da se prenemažete i frazirate.

(”i budite ljubazni prema strancima, jer Exit je Srbija u najboljem izdanju”)

Obuzima me gotovo neizmerno ushićenje pri pomisli da je naš, novosadski gradonačelnik vrsni poznavalac savremene umetnosti i umetničke produkcije! Kako gordo on daje ocene o vrednosti umetničkih dela, visprene procene kvaliteta umetničkog angažmana i nadasve produhovljenu procenu nečije uspešnosti i prepoznatljivosti na kulturnoj i umetničkoj mapi Evrope i sveta!

Da li je gradonačelnik Novog Sada trbuhozborac* (i gde su trbuhobošci*)

Nedavno je novosadski gradonačelnik, pomalo jarosno i naizgled u negativnom kontekstu, upotrebio izraz «razne art klinike» i time zbunio i uzbunio mnoge umetničke i kulturne asocijacije u gradu.

Možda je u svim zemljama u tranziciji stanje isto. Možda su problemi proistekli baš iz tih tranzicionih turbulencija. A možda je po sredi nešto sasvim drugo.

Demokratska vlast se u Novom Sadu (po drugi put) ustoličila pre ravno godinu dana. Ti izbori su bili (kao i skoro svi prethodni) istorijski, (skoro) referendumski. Biralo se između svetle evropske budućnosti i tamne nacionalističke proruske kataklizme. Tako su nam govorili. Revnosno su tih dana, od vrata do vrata, delili male plastične saksije i seme bosiljka, sa sve nalepnicom svoje stranke na srpskom i mađarskom (a možda i još nekom jeziku nacionalnih manjina). I modle za kolače, žute u obliku zvezde. Valjda da bismo od kolača koje nam mese mogli da napravimo nešto sa čim ćemo se identifikovati. Žute zvezde. Komentar o simbolici toga čina je u ovom trenutku izlišan.

„Monopol u kulturi uvek se javlja u sprezi sa nekim drugim monopolom, ili je, pak, izraz toga monopola. On otkriva blizinu tog monopola u drugim oblastima života; on je povezan iznutra (ne uvek vidljivim nitima) sa drugim oblicima monopola, sa otuđenim centrima moći...

Monopol je moguće identifikovati tamo gde se suočavamo sa nastojanjem da se stvaralaštvu nametnu određeni okviri, gde se suočavamo sa težnjom da se ono podredi određenim apriornim zahtevima i receptima, komercijalnim, pragmatično-političkim ili drugim potrebama i interesima... Monopol u oblasti vrednovanja stvaralaštva jeste jedan od osnovnih oblika monopolizma u oblasti kulture...“ (Dr Branko Prnjat)

Izjave aktuelnog gradonačelnika i načelnika za kulturu, ako izuzmemo providnu političko finansijsku pozadinu manipulacije poreskim novcem koju su preduzeli, tipične su manifestacije filosofije palanke. To da je vašar popularne muzike Exit glavni i jedini pravi "kulturni brand" kulturnog centra od 400 stanovnika, a da to nisu na primer Aleksandar Tišma, Želimir Žilnik, Laslo Vegel, Rita Kinka, Boris Isaković, Aleksandra Vrebalov, moja malenkost i slični te oni mlađi koji to potencijalno mogu biti, svi oni koji, uprkos poslovično maćehinskoj podršci ove sredine, svojim delom upisuju Novi SAd na mapu planetarne kulture, to je tipičan kulturni provincijalizam skorojevićke provenijencije.

Naslov uvodnog izlaganja sam, očigledno, pozajmio od Jura Stublića, jer ta njegova pesma od pre trideset godina, na zanimljiv način korespondira sa temom koja nas je okupila na debatu o premisama kulturne politike Novog Sada.

Sigurna sam da se građani Novog Sada sećaju "kulturne politike" koju je samo do pre nekoliko godina sprovodila radikalska vlast na čelu sa gradonačelnicom Majom Gojković. Pri kraju njihovog mandata, Novi Sad je bio oblepljen bilbordima pod naslovom "Kulturne industrije u Novom Sadu", koji su sadržali nekoliko sličica sa koncerta italijanskog pop-pevača Erosa Ramazotija u Novom Sadu koji je održan 2006. godine u organizaciji gradske vlasti, sa vrlo skromne izložbe Endija Vorhola, sa festivala vina, zatim sličica jednog obnovljenog dečijeg vrtića i podatak o postavljenih nekoliko kvadratnih metara novog asfalta u gradu - uz komplimente "Vaša Maja Gojković!".