Dežurni tim Art klinike: Neke Art klinike i neki gradonačelnik

Da li je gradonačelnik Novog Sada trbuhozborac* (i gde su trbuhobošci*)

Nedavno je novosadski gradonačelnik, pomalo jarosno i naizgled u negativnom kontekstu, upotrebio izraz «razne art klinike» i time zbunio i uzbunio mnoge umetničke i kulturne asocijacije u gradu.

Pristupimo tome hladne glave i pogledajmo da li je taj izraz uopšte moguć. Da je moguć, moguć je, čim ga je upotrebio gradonačelnik (nije šala), ali ako pitanje formulišemo kantovski i upitamo se kako je moguć, dobićemo odgovore i o njegovim mogućim značenjima.

Postoje opšti, posebni i pojedinačni pojmovi. Opšti pojmovi izražavaju suštinska svojstva veće ili manje grupe predmeta (svi ili neki), a pojedinačni izražavaju suštinu pojedinačnog predmeta ili bića. Tako se u nizu biće–živo biće–kičmenjak–sisar–čovek– gradonačelnik–gradonačelnik Novog Sada, pa tek na kraju osoba s imenom i prezimenom, vidi stalno sužavanje nivoa opštosti. Stoga se može reći neki čovek, pa i neki gradonačelnik, ali ne i neki Igor Pavličić, osim ako ne želimo da sam pojam omalovažimo, dovedemo u pitanje njegovu osobenost i izjednačimo s nekim drugim, po našoj proceni, manje vrednim pojmom. Ista situacija je i kod upotrebe prideva razni.

Gde se sada tu smešta Art klinika? Kao što je to mnogima poznato, Art klinika, poslednji, utopistički projekat grupe LED art, vođen idejom da umetnost može da leči i menja svet, osnovana je 2002. godine i već sedam godina istrajava u tom naumu. Vremenom je izrasla u alternativni kulturni centar, pod čijim okriljem se održava niz raznovrsnih programa. U tom smislu ona je jedinstvena i u formulisanju svoje misije i u načinu rada. To ne znači da je bolja ili lošija od drugih umetničkih asocijacija u gradu, nego da je kao takva, jedna jedina, dakle, konkretan pojam. Da li je onda moguće reći “razne art klinike”? Logički nije. Zli jezici rekli bi da je gradonačelnik hteo da omalovaži, da nekog diskredituje. Konačno, tip olakog uopštavanja nije nam nepoznat iz prethodne istorije: sećamo se raznih petokolonaša. Ali mi ne verujemo u to. Jer, koga bi gradonačelnik, izjednačavanjem svih kulturnih i umetničkih asocijacija u gradu (osim Exita), hteo da diskredituje. Sigurno ne sve one s kojima je izjednačio Art kliniku, pošto svako demokratsko i građansko društvo priznaje potrebu i važnost postojanja ovakvih nezavisnih udruženja. A još više ne Art kliniku, ako joj se prizna kritička i lekovita misija koju sprovodi.

S druge strane, naš gradonačelnik, budući to što jeste, sigurno zna razliku između zabave i kulture. Exit je svakako “brand” koji je gradu doneo “ime” i mnoge druge blagodeti, ali on, pre svega, spada u circenses (Panem et circenses) i nema veze sa svesnim i kritičkim odnosom prema svetu koji nas okružuje, koje svaka ozbiljna umetnost nastoji da podrži. Nema sumnje da je uvek bilo mnogo lakše i unosnije uljuljkati se u jedan od ritmova samozaborava (tome circenses i služe), ali pitanje je šta je važnije.

Kako je došlo, i šta je prethodilo čudnoj ili nepodobnoj izjavi gradonačelnika Novog Sada, i kako je odbornik za kulturu uspeo da ćuti tristo dana, i gde su ostali savetnici, i kako su nas prijatelji iz umetničkih i kulturnih asocijacija poštedeli i zaobišli u „reakciji na gradonačelnika“, ovaj put nećemo zboriti.

* Izrazi preuzeti iz: Fransoa Rable, Gargantua i Pantagruel II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstava, Beograd 2000.