All

Otvoreno pismo javnosti nakon druge javne tribine 'za kulturne politike-politika kulture'
 
Na drugoj javnoj tribini održanoj 30. jula 2009. u CK13 pod naslovom "To što ih ignorišemo ne znači da će činjenice nestatii" u organizaciji Radne grupe “za kulturne politike - politika kulture” razmatrane su dve teme.
Prva je bila posvećena utvrđivanju činjenica vezanih za tvrdnju Ivana M. Lalića da je Exit  učestvovao u finansiranju filma Želimira Žilnika 'Kenedi se ženi' sa 20.000 evra., koju je gospodin Žilnik osporio.

Na pomenutoj tribini, pojavio se samo gospodin Žilnik koji je okupljenima predstavio dokumente (fotokopije faktura i izvoda) kojima je dokazao da u produkciji njegovog filma 'Kenedi se ženi' nije bilo nikakvog ulaganja od strane Exit-a. Radna grupa koju čine samoinicijativno okupljeni umetnici, umetnička udruženja i aktivisti trećeg sektora smatraju da je ovaj slučaj time završen,  te da je gospodin Lalić, neodazvavši se na poziv, sam sebe diskvalifikovao kao sagovornika. Posle Tribine, Ivan M. Lalić je u medijima izmenio svoje tvrdnje, dodajući da su i Exit i on lično učestvovali u nabavci sredstava i ponudio Želimiru Žilniku da to dokaže na sudu. Žilnik je prihvatio Lalićev izazov i već je podneo Sudu tužbu zbog neistina iznetih u Dnevniku od 9. jula 2009. U tom smislu je ovaj segment javne rasprave za nas zaključen, do donošenja sudske presude.
Druga tačka javne tribine bila je usmerena na promociju web portala 'za kulturne politike - politika kulture' www.zakulturnepolitike.net na kojoj je prezentovana celokupna dokumentacija dosadašnjih medijskih istupa sa idejom da se kroz otvoreni dijalog i razmenu mišljenja doprinese izgradnji modela kulturne politike u Gradu. Formiranje Radne grupe bilo je i potaknuto nejasnoćom i nedefinisanošću ove politike koju nužno prati i neprozirnost kriterijuma raspodela budžetskih sredstava namenjenih kulturi.

Obraćanje BORISA KOVAČA u okviru tribine

Obzirom da je konkretan povod ove tribine javna rasprava povodom otvorenog pisma gospodina Ivana Lalića gospodinu Želimiru Žilniku i još nekima od nas koji smo izneli kritičke stavove prema kulturnoj politici aktuelne gradske i pokrajinske vlade, prinuđen sam da primetim da je gospodin Lalić svojim odbijajem da uzme učešće u ovoj javnoj raspravi definitivno potvrdio da ili ne razume ozbiljnost situacije u kulturi grada ili da ga problemi sa kojima se suočava nekoliko desetina umetničkih udruženja, grupacija, projekata i pojedinaca koji nisu zaposleni u državnim institucijama kulture, uopšte ne zanimaju.

To bi moglo da bude legitimno pravo ovog višestrukog direktora novosadskih festivala da on u svom pismu ne zamera organizatorima upravo to da na prethodnu tribinu nije bio pozvan. Takođe se postavlja pitanje zašto je uopšte pisao otvoreno pismo ako ga direktno javno sučeljavanje stavova na pokrenute teme ipak ne zanima. Mada kritike koje upućujemo nisu išle neposredno na njegov račun nego na račun Gradske kulturne politike, postalo je sasvim jasno da gospodin Lalić uzima na sebe dobar deo odgovornosti za tu politiku. Obzirom da se neadekvatna politika menja ili promenom koncepta i principa na kojima počiva ili promenom onih koji su nosioci i realizatori takve politike, ukoliko kreatori i realizatori aktuelne kulturne politike odbijaju dijalog sa kulturnim poslenicima na rešavanju alarmantne situacije u kulturi grada, onda je jedino što nam preostaje da zahtevamo da oni svoje pozicije ustupe drugima koji će biti spremni na otvoren, javni i konstruktivni dijalog koji će voditi ozbiljnim sistemskim promenama.