Otvaranje 38. novosadskog salona, jedne od značajnih manifestacija na gradskoj likovnoj sceni, prilika je da se još jednom preispitaju okolnosti koje su do sada više puta apostrofirane. To su, pre svega, nedefinisanost kulturne politike i nedoslednost u njenom sprovođenju. Nerešeni status umetnika, umetničkih udruženja i grupa, njihov radni i životni prostor, budžet namenjen kulturi i način kako se njime gazduje, nepostojanje gradske galerije i adekvatnih izlagačkih prostora, jasni su pokazatelji zapuštenosti.
Manifestacija poput Novosadskog salona obavezuje da podsetimo javnost kako kultura nije zabava za mase i prilika za profit. Kultura je – umetnost, a umetnost uznemirava i upozorava, propituje i reflektuje stvarnost, anticipira budućnost. Takva delatnost nije profitabilna, to je delatnost od opšteg društvenog značaja.
8 years 40 weeks ago
9 years 23 weeks ago
9 years 23 weeks ago